Povjesna braća

Stali smo na benzinskoj pumpi negde blizu Zagreba da ljudi malo protegnu noge. Monako nas je ispeko, Venecija sažvakala i sad smo tako svareni motali duvan, jeli, smrdeli i ćutali sabijeni po grupicama oko autobusa.
"Susjedi?"
"Susedi."
"Gdje ste bili, kaj ste vidjeli, kaj se u Srbiji događa, opa - kaj to motate...?"
"Bila svuda po malo, videli onaj toranj, obalu, gondole, u Srbiji ništa novo, a motamo duvan jer su cigarete bile skupe."
"Cigarete dećki?"
"Ako vi uzmete pivo."
I popismo pivo sa trećom smenom iz motela:
Štulić, Goodyear Liga, Balašević, Exit, cene i sve ostalo što nam je u tom momentu došlo pameti bilo je pomenuto.
"Kaj si ti uradio s rukom?" - jedan pitao Slavka pokzavši na gips.
"Potuko se sa nekim Bugarima na moru."
"Zar vas povjest nije naučila da ne vjerujete Bugarima?" - na šta se svi skupa nostalgično nasmejasmo.

Gmail alternativa

Jedno od prvhi Google grafičkih sučelja

Zašto bi neko pobogu tražio alternativu Gmail zverini? Google the gigant je od januara 1996. godine pa do dana današnjeg prešao ogroman put. Počeo je kao studentski eksperimentalno-istraživački projekat, da bi u naše vreme prerastao u multimilijarderski sinonim za internet.

YouTube, Gmail, Google Docs, Google SketchUp, Google Talk, Google Earth, Google Chrome, Chromium OS, Android OS... Ovo su samo najpoznatiji Google proizvodi (Google Buzz je jedno vreme pretio da sa kraljevskog trona socijalnih mreža skine
Facebook, isto kao što je ovaj nekada davno skinuo MySpace). Na ovaj način, zaokruživanjem svojih usluga, Google nam olakšava svakodnevni rad i na osnovu naših pretraga (!?) prikazuje reklame čije ponude baš nama mogu da budu interesantne.  Surfujemo uz pomoć Chromium brstača, komuniciram preko Gmail-a i Google Talk-a, za fotke koristimo prozvodi zvani Picasa, kuću obeležimo na Google Earth serveru, snimke objavljujemo na YouTube stranici, a najbolji prijatelj nam je mali Android. Pa čak i blogujemo na Google Bloggeru (ŠKK?!). Sve sa istim računom uz minimaln napor. Zaista, ko bi to još pobogu tražio alterantivu Googlu? Ne znam. Za sve oni koji znaju, evo dve kvalitetne zamena za Gmail. Odvikavanje je dugotrajan i bolan proces.

1. GMX
Fantastičan interfejs, 5GB slobodnog mail prostora i 2GB dodatnog prostora za sve tipove datoteka , upload 50MB, POP i IMAP pristup. Bez reklama!

2. ZOHO
Pored standardnih karakteristika i mail uskuga, ovaj projekat nudi i veliki izbor kancelarijskih aplikacija. Takođe bez reklama i simpatičan interfejs.

Nešto manje važna (nekome više, a nakome manje) informacije je činjenica da ZOHO i GMX imaju neuporedivo manje korisnika od Gmail servera, što znači da su šanse za izbor željenog korisničkog imena veće.

Mali pokušaj repopularizacije šaha

Verujem da ne postoji osoba koja ne zna kako se kreće barem jedna figura u šahu. Nekoga je učio ćale, nekoga stariji brat, a nekog deda - penzioner okoreli. Neko je ostao na tom prvom potezu, a neko je dogurao dalje.

Pored poezije, smatram da je šah još jedan način za održavanje mentalne higijene. O logičkom razmišljanju ne moram ni da pišem. Koncentracija, planiranje, predviđanje, kreativnost... Sve su to elementi koje ova igra zahteva i razvija.

Verujem i da gradi intuiciju, jer zahvaljujući praksi igrač nekada bez razmišljanja ume da povuče manje ili više dobar potez jednostavno zato što je njegovo iskustvo akumuliralo određeni broj situacija i mozak tada intuitivno reaguje navodeći ga da gurne baš tu figuru na određeno polje. Što više prakse - bolji potez!

Na internetu postoji više lokacija gde se može besplatno igrati šah. Predstavio bih dve:

1. Chess - Društvena mreža posvećena amaterima i profesionalcima. Možete naći sve: vesti, tekstove, studije, probleme, pravila i osnovu igre, diskutovati o šahu na forumima i igrati ga uživo.

2. Chesscube - Sajt koji je više orijentisan ka igri uživo sa propratnim elemntima i izuzetno lepim interfejsom.

Dalje, u novosadskim dnevnim novinama Dnevnik sredom izlazi dodatak Dnevnikov šah sredom, a u Politici sličan dodatak se može naći ponedeljkom. Analize poznatih (i manje poznatih) partija, problemi, studije, škole za male i velike pacere, novosti iz zemlje, o svemu tome može da se čita i uči.

Što se tiče knjiga, pored one famozne Male šahovske biblioteke koja broji 40 naslova postoji jedna knjiga na koju sam nabasao sasvim slučajno. Petar Trifunović i Sava Vuković su sastavili knjigu pod nazivom Šahovski bukvar, koja je sasvim dovoljna za početnike. Takođe, na internetu se može besplatno naći spis pod istim nazivom Vladimira Nikolina koji je u suštini skup iskusnih saveta. Obavezna početnička lektira!

Igrajte se, život je igra, a igra podrazumeva zabavu.